U poslednje vreme retko pišem. Ne nalazim vremena. Eto razlog sad znate. Ali pošto nisam baš tip ličnosti sklon žalopojkama, preskočiću dalje zalaženje u tematiku svoje (ah, jadna ja! :) ) zauzetosti. I preći na temu o kojoj sam i imala nameru da pišem. Saznala sam za jednu akciju koja me je oduševila.

 

Više o istoj možete pročitati OVDE

Da budem sasvim iskrena, ponekad se zapitam da li baš sve te humanitarne akcije služe svojoj svrsi - pomaganju onima kojima je pomoć potrebna. Ipak, svesno biram da verujem u ljudsku dobrotu i humanost i dobre namere. S obzirom na organizatore ove akcije, zaista mislim da sakupljeni novac služi svrsi, i da će se poboljšati uslovi u kojima deca uče i provode svoje vreme. Jer, nikome od njih ne bi odgovaralo da se o njima priča da "varaju" pošten narod... a i rezultati ove vrste ulaganja su lako vidljivi. Namerno neću da navedem neke ljudske osobine kao razlog mog poverenja, već čistu logiku.

“Da bi zlo trijumfovalo, dovoljno je da dobri ljudi ne čine ništa.” U skladu sa ovom izrekom, mislim da treba da činimo koliko možemo da svet bude bolji. Ne moraju to biti neka velika, posebna dela koja će ceo svet pamtiti. Mislim da se svako od nas oseća bolje kada učini nešto lepo za druge. 100 din je jedan sok negde u gradu. ;) U ovom slučaju, mislim da nema ništa loše u tome da budete "samo" jedan od milion... :)